Drugi dan Jelen Pivo Live festivala proveli smo u isčekivanju glavnih hedlajnera, grupe Echo and the Bunnymen.
Sala SKC-a nije bila toliko puna kao prvi dan a i proradili su neki volšebno nađeni ventilatori.
Sa zakašnjenjem od 15 minuta, tačno u 22:35 na sceni su se pojavili Echo and the Bunnymen, u proširenom sastavu. Pored Ian Mc Cullocha (vokali)
i Will Sergeanta (gitare), tu su bili još jedan gitarista, basista, bubnjar i klavijaturista.



Pun i čist zvuk pokazao se već pri prvoj pesmi "Going Up" sa albuma prvenca Crocodiles. Publika nije verovala svojim ušima kada je čula omiljene pesme kao što su "Show of Strenght" (album Heaven Up Here), "Rescue" (album Crocodiles) i "Seven Seas" (album Ocean Rain). Kao da su svima u sali bile ispunjene davne želje, nešto što niko nije mogao ni da sanja da će se ikada desiti.
Bend dalje svira omiljenu kompoziciju našeg fotografa "Bring on the Dancing Horses" i tu počinje pravo slavlje. Skladan zvuk svih instrumentalista i harizmatična pojava Iana Mc Cullocha (koji je svo vreme pevao u kaputu!) očarali su sve u sali. Posle nove pesme "I Think I Need It Too", Ian prekida izvodjenje i moli članove grupe da izvedu pesmu "The Disease" iako nije bila predviđena na set listi.



Ona predstavlja uvertiru pred grmljavinu koja kreće sa "All That Jazz" a nastavlja se sa "Villiers Terrace" i "The Back of Love" (album Porcupine).
Jedan od najboljih momenata ovog koncerta je izvođenje svima omiljene pesme "The Killing Moon" (album Ocean Rain ), gde publika peva zajedno sa Ianom i gde on malo pušta publici da ona vodi vokale. Prava uzbuna i vrhunac koncerta je izvođenje čuvene "The Cutter" (sa albuma Porcupine) gde Ian  ne skidavši tamne naočare koje je sve vreme nosio a ni čuveni kaput dovodi do krajnjeg intenziteta nastup grupe.
Grupa odlazi a posle kratke pauze vraća se sa "Nothing Lasts Forever" i sa "Lips Like Sugar" ( sa albuma Echo and the Bunnymen).
Šta reći, svima su nam se snovi ostvarili, emotivni i muzički intenzitet nije popuštao ni jednog trenutka, svi su otišli prezadovoljni " iako nisu baš otpevali i onu pesmu....."



Posle malo veće pause nastupili su mladi Britanci The Rakes koji imaju snimljena tri albuma (Capture/Release, Ten New Messages i Klang)Crpeći izvore sa kojih su se napajali i poznatiji Franz Ferdinand (Clash, Stranglers i ostalo), The Rakes su održali izuzetno energičan nastup, koji je posebno bio potpomognut neumornim plesom i pokretima frontmena Alana Donohoea koji su negde izmedju plesa robota i lutke na koncu. Harizmatični vokalista je bio potpomognut britkom svirkom ostalih u grupi a posebno gitariste Matthew Swinertona, koji iako izgleda pomalo smešno (kao školski štreber!) svira izuzetno čisto, jasno, brzo i precizno.



18 pesama za sat vremena je značilo da je bend vratolomno svirao i izazavao pravu histeriju adolescentske publike. Među pesmama našli su se i čuveni singlovi "22 Grand Job" I "Strasabourg", no oštrica tekstova grupe nije se mogla dobro osetiti ukoliko niste već familijarni sa njihovim materijalom.
Veći deo publike jeste i to je izazvalo burne reakcije, pa su čak i redari reagovali na izuzetno visok izliv hormona publike.
Dobar i vrlo zabavan koncert kod nas sve popularnijih The Rakes.

Na kraju programa nastupio je Veliki Prezir pojačan sa Borisom iz Jarbola koji je svirao bas. Energičnom svirkom i standrdnim spletom hitova kao što su "Samo tebe znam", "Reke teku brodovima", "Dobro je", "Gubi me sudbina", "Danima", Kole i drugovi nisu izneverili publiku koja je ostala do kraja njihovog nastupa koji se završio krajem trećeg sata novog dana.
Sve u svemu može se reći da je Jelen Pivo Live Festival opravdao očekivanja uz neke zamerke koje će, nadamo se, biti otkonjene sledeće godine.

Slike sa koncerta
Echo and the Bunnymen
http://www.facebook.com/album.php?aid=106510&id=65497749644&l=fb61777a24
The Rakes
http://www.facebook.com/album.php?aid=107018&id=65497749644&l=bbede74bc8
Veliki prezir
http://www.facebook.com/album.php?aid=107028&id=65497749644&l=4faf1f33e5

Tekst - slobodan vlaketiĆ
Photo - Nebojša MiĆkoviĆ